Projekcija filma Star Wars: Buđenje sile; Episode VII – The Force Awakens.
Zvornik, 15. januara 2016.
Prošle su tri decenije otkako su kolone tinejdžera i odrasli zaljubljenici u SF žanr hitali put zvorničkog kina „Drina“ da preplave parter i balkon našeg „prozora u svet“. Tih dana smo bez daha gledali „Povratak Džedaja“ i nedeljama sam sa drugovima, danas rasutim po celom svetu, od Novog Južnog Velsa, Skandinavije, Beneluksa, Bavarske, Koruške, do Ontarija i Britanske Kolumbije, delio pripadnost svetloj strani Sile, naklonjen vitezovima Džedaja.
Za to vreme, neprimetno su na Balkanu mračni umovi doveli Site, Imperiju i Prvi Red da nam prekroji sudbinu i to su uspešno, ognjem, mačem i diplomatijom činili četvrt veka.
Spletom okolnosti, jedan sam od retkih iz te generacije koji je ostao na obalama detinjstva i prilagođavao se životu kakav je proistekao iz najezde Mraka.
Danas sam, posle toliko godina, preplavljen još jednom tim čistim emocijama, bio svedok „Buđenja Sile“. Bez pripadnika svoje generacije, ali osnažen svojim naslednicama, gledajući VII nastavak „Ratova zvezda“, osećao sam se kao Han Solo, između krajnosti, junak i „duh koji hoda“, u jednom ljudskom biću.
Bez obzira na polupraznu salu Doma omladine Zvornik, bez obzira na neizbrisivi trag mojih godina, snažan utisak i emocije koje sam video na licima svojih kćerki, podsetile su me na detinjstvo, a činjenica da njih dve dele ista ona osećanja pripadnosti Svetlu i Dobru koja sam i sam nosio posle svake projekcije „Ratova zvezda“, uverila me je da generacijski jaz ipak nije tako nepremostiv…
(D.V.K.)
ЕКВИЛИБРИЈУМ - EQUILIBRIUM 